Burzitis je zapaljenje burze, male zatvorene vrećice koja je ispunjena tečnošću i smeštena je u unutrašnjosti zglobova. Njihova funkcija je da se smanjI trenje između kosti i tetiva, između tetiva i tetiva, između koštanih izbočina i same kože. Burze izgledaju kao balon koji je ispunjen sa malom količinom tečnosti i spljošten imeđu ostalih tkiva.

Uzrok nastanka i vrste burzitisa

Postoji nekoliko vrsta burzitisa koji nastaju različitm mehanizmima – trenjem, hemijskim agensom ili septički.

Trenje se dešava kod ponovljenih kretnji tetive preko same burze, što je često kombinovano sa učešćem spoljnog pritiska. To se javlja kod onih osoba koje u svojim profesijama često ponavljaju iste pokrete: čistačice, zidari, moleri itd. Takođe se javlja i kod sportista sa učestalim pokretima: teniseri, bacači diska, trkači itd.

Mehanička iritacija stimuliše upalu koja dovodi do izlučivanja tečnosti u samu burzu, i to dovodi do javljanja bola i oticanja.

Hemijski burzitisi se odnose na stanje u kojem je upala burze nastala kao posledica hronične upale u okolnim tkivima, naročito tetiva.

Septički burizitis se najređe javlja, a odnosi se na upale koje su uzrokovane prodiranjem bakterija u burzu, bilo da je putem krvotoka ili direktnim ulaskom prilikom udarca koji ošteti kožu i samu burzu.

Klinička slika najčešćih burzitisa:

Studentski lakat – u pitanju je upala burze na samom laktu ispod kože iznad koštanog vrha, baš tamo gde lakat dodiruje oslonac kada se naslonite. Kod dugotrajnog oslanjanja na laktove (prilikom rada za kompjuterom, prilikom učenja za stolom, itd) dolazi do pritiska na sluznu vreću, koja odreaguje upalom. Upala dovodi do bubrenja burze u kojoj se nakuplja tečnost, a sve je to praćeno stvaranjem „jastuka“ na laktu uz prisustvo bola, naročito usled pritiska.

Prepatelarni burzitis – na samom vrhu kolena nalazi se kost koja se zove patela, a između nje i kože nalazi se tzv „prepatelarna burza“. Usled dužeg čučanja, čestih a manjih udaraca, ili u slučaju jednog jačeg udarca ili pada, ona se relativno često upali. Ovo stanje se vrlo često javlja u svim sportovima gde su padovi ili kontakt sa podlogom česti (košarka, odbojka, fudbal, borilačke veštine, itd), kao i kod zanimanja kao što su keramičari, parketari, itd.

Bekerova cista – je sinovijalna cista koja nastaje u zatkolenoj jami. Tečnost koja služi za podmazivanje kolena pri kretanju (sinovijalna tečnost) može puniti ovu sluznu vrećicu. Tada dolazi do njenog otoka, koji može, ali ne mora uvek biti vezan za upalni proces i može stvarati smetnje pri kretanju. Cista može biti različite veličine. Od  prečnika lešnika do veličine guščijeg jajeta.

Trohanterični burzitis je najčešći burzitis kuka. Predstavlja upalu burze u predelu velikog trohantera butne kosti kuka. Veliki trohanter je najispupčeniji deo butne kosti u predelu kuka koji se može napipati ispod kože, sa bočne strane kuka. Burza štiti trohanter od pritiska i trenja pri pokretima kuka ili pri pritisku u predelu trohantera. Može nastati iz dva razloga: direktna trauma – pad na bok, što je ređe i prenaprezanje – veći broj mikrotrauma, što je češće, a nastaju nakon dugotrajnog sedenja, stajanja, trčanja na duge staze. Bol je glavni simptom i uvek se javlja sa spoljašnje strane. Može se širiti duž butine prema kolenu i pojačava se pri pokretima kao što su penjanje uz stepenice, izlazak iz automobila. Burzitis u području kuka ne uzrokuje vidljivi otok ili crvenilo kože jer su burze u tom području smeštene duboko ispod mišića.

Lečenje

Punkcija je najčešća procedura, a sastoji se, pre svega, od ulaska iglom u područje otečene burze, a zatim izvlačenja tečnosti špricem. Takođe je dobro nositi elastični povez kako bi se povećao pritisak u otečenom području, i time poboljšala resorpcija otoka.

Ukoliko se ne dobije rezultat može se primeniti i hirurško odstranjivanje kompletne burze.

Sakroilijačni burzitis – predstavlja jednu od vrlo čestih povreda i bolnih stanja u svakodnevnom životu i sportu. Veliki broj bolnih lumbalnih sindroma i stanja posledica su vrlo često povrede sakroilijačnog zgloba. Problem vezan za sakoilijačni zglob je u tome što je to jako krut i slabo pokretan zglob, a predstavlja mesto povezivanja donje polovine tela i kičmenog stuba. Za razliku od većine drugih zglobova u kojima je velika amplituda pokreta, u sakroilijačnom zglobu je minimalna pokretljivost između kostiju koje se zglobljavaju. Zbog toga su velike sile opterećenja koje trpe strukture ovog zgloba.

Sakroilijačni zglob je zglob između kosti sakruma (donjeg dela kičmenog stuba) i karličnih kostiju. On predstavlja ligamentarnu strukturu, kojom je povezan završni deo kičme i kosti karlice. Sakroilijačni zglob je svojevrsna spona dva kontinenta – gornjeg i donjeg dela tela. Iz tog razloga je lako zamisliti kolike sile trpe ligamenti koji povezuju gornji i donji deo tela.

Uzroci:

• Sakroilijačna disfunkcija – neadekvatni pokreti u sakroilijačnom zglobu dovode do preopterećenja ligamenata i njihovog zapaljenja. Sakroilijačna disfunkcija je posledica istegnuća ligamenata, degenerativnih promena ili spondilotičnih promena. Svi poremećaji hoda, simetričnog stava i funkcije donjih ekstremiteta opterećuju ligamente sakroilijačnog zgloba.
• Sacroilitis – predstavlja zapaljenje sakroilijačnog zgloba i ligamenata. Sakroilijačni zglob je često zahvaćen u sklopu ankilozirajućeg spondilitisa i degenerativnog osteoartritisa
• Trudnoća – u toku trudnoće pod uticajem hormona, dolazi do povećanja elastičnosti ligamenata i zglobova karličnoog prstena, što omogućava prolaz ploda kroz porođajni put u toku porođaja.

Simptomi su: jednostrana (veoma reko dvostrana) bol u donjem delu leđa, jak bol prilikom palpacije zadnje gornje ilijačne spine, pojačavanje bola prilikom ustajanjaiz sedećeg položaja i prilikom podizanja kolena prilikom stajanja, širenje bola prema kuku, butini, zadnjoj loži (nikada ne ide ka stopalu).

Postavljanje dijagnoze:

Pre svega treba „posumnjati“ da je problem tu. Zatim sledi detaljna anamneza, posebno o karakteru bola (kada se javio, trajanje, da li se pojačava prilikom nekih pokreta itd.). Ako posumnjamo da je u pitanju sakroilijačni zglob, onda sledi detaljan pregled koga sačinjava:

• Palpacija zgloba kako bi se identifikovalo bolno mesto;
• Provokativni testovi (ima ih ukupno 5 od kojih 3 moraju biti pozitivna da bi se utvrdila dijagnoza);
• Analiza snimaka karlice i kičmenog stuba;
• Dijagnostičke injekcije (intraartikularno davanje lokalnog anestetika).

Lečenje:

U sklopu lečenja podrazumevamo nekoliko modaliteta: lekovima, fizikalna terapija, lokalne infiltracije zgloba, denervacija i ,kao poslednja opcija,hirurško lečenje u smislu fuzije ili ukočenja zgloba (ima za cilj da spreči mikropokrete u zglobu koji su u velikoj meri generator bola).

Savet:

Najvažnije je voditi računa o mišićnoj snazi stabilizatora trupa i o prvilnom i simetričnom držanju tela, kako pri sedenju, tako i pri stajanju i prinudnim položajim u radu. Ako je stav tela asimetričam, povećan je mehanički stres na mišićima i ligamentima lumbalnog i sakroilijačnog segmenta, što nosi rizik od njihovog povređivanja i – veoma neprijatnih bolova u donjem delu leđa.